Ruski Čas

Kasno popodnevno sunce prožimalo je prozore u učionici za rusku književnost, bacajući duge sjene preko redova stolova. Na prednjoj strani prostorije, Elena Petrovna, žena od četrdeset pet godina sa tamnom kosom povučenom u strog čvor i inteligentnim očima koje nisu propuštale ništa, ocjenjivala je radove. Njeni učenici su bili već otišli, glasno pričajući o planovima za vikend i ispitima, ostavljajući praznu sobu punu mirisa starih knjiga i drvenih stolova.

Elena je popravila naočale dok je čitala još jedan rad. Mikhailov zadatak ležao je na dnu stoga, i ona je primijetila kako ga uzima sa posebnim interesom. Mihail bio je jedan od njenih najdarovitijih učenika, osamnaestogodišnjak sa šaljivom osmehom koji se tokom semestra činio sve samouvjerenijim. Njegov tekst bio je, kao uvek, izuzetan, ali to je lično bilješka na kraju koja je privukla njeno pažnju.

"Mislio sam na te puno, profesore Petrovne," pisalo je. "Ne samo o ruskoj književnosti, već o tebi. Nikada nisam mislio da ću osećati ovako prema nekom ko uči gramatiku i Puškina. Ne mogu prestati da zamislim kako bi se osećalo da ti dodirnem kosu, da vidim da li je toliko mekana kako izgleda. Znam da ne sme, ali nadam se da ti osećaš nešto isto. M."

Elenino srce udaralo je jače dok je čitala i ponovo čitala te reči. Njeni prsti lagano su drhtali, i ona je zatvorila oči, uzdisavši duboko. Ovo je bilo neodgovarajuće. Ovo je bilo neprofesionalno. Ovo je bilo... uzbudljivo. Danima, ona je mislila na malo drugo osim te bilješke. Okretala se u krevetu, zamislivši Mihaila kako je prati svojim intenzivnim pogledom oko učionice, pitajući se da li ima neku istinu u njegovim rečima.

Protiv svog boljeg suđenja, ona je odlučila da se sretne sa njim nakon nastave. Rekla je sebi da je to da bi diskutovala o njegovom radu, da ga usmjerila ka akademskim aspiracijama, ali duboko u sebi, znao je istinu. Želela je da ga vidi, da oseća onu električnost koju je dugo time bila poricala.

Zvonilo je za kraj školske dana, i Elena je čula korake koji su odjekivali niz hodnik. Mihail se pojavio u vratima, malo bez daha, njegova tamna kosa mu je pala preko čela na onaj šarmantan način koji je primetila tokom semestra. Bio je visok i vitak, sa širokim ramenima koja su punila njegovu školsku uniformu.

"Želela si me da vidim, profesore?" pitao je, njegov glas niži nego obično, sa naglaskom nervoze koji je uzburkao Elenin stomak.

"Da, Mihail," odgovorila je, pokušavajući da zadrži svoj glas stabilnim dok je pokazala na prazan stol ispred sebe. "Molim te, sedni. Moramo da diskutujemo o tvojem... zadatku."

Mihail je ušao u sobu i sediao, njegovi pokreti sigurni unatoč njegovom nervoznom izrazu. Pogledao je direktno u nju, njegove tamne oči zaključane u njezine, i Elena je osećala kako joj lice crveni pod njegovim pogledom. Ona je očistila grlo i pogledala natrag na njegov rad, ne u stanju da mu se duže od trenutka suprotstavi.

"Tvoj tekst je odličan, kao uvek," počela je, njen glas skoro šaput. "Ali bilo je nešto drugo... lična bilješka na kraju."

Mihail se malo nagazio napred, njegove lakti na stolu. "Da, profesore. Mislim sve što sam napisao. Znam da nije odgovarajuće, ali ne mogu da kontroliram šta osećam."

Elenino srce je tako glasno udaralo da je mislila da on može da čuje. Pogledala je nagore, sretavši njegov pogled, i videla je iskrenost u njegovim očima. Za trenutak, ona je bila izgubljena, zarobljena u intenzitetu njegovog pogleda.

"Ovo je jako neodgovarajuće, Mihail," rekla je, iako joj glas nedostajao uverenja. "Ja sam tvoja nastavnica. Ti si moj učenik."

"Znam," odgovorio je, njegov glas mek, ali čvrst. "Ali ne mogu da prestanem da mislim na tebe. Na način na koji izglediš dok predavaš, na način na koji se osmešvaš kad neko nešto dobije tačno... Želim da naučim od tebe više od samo ruske književnosti."

Elena je osećala drhtanje niz leđa. Trebalo bi da je zaustavi ovo, da okonča razgovor i pošalje ga na put. Ali nešto u njoj, nešto što je zakopala godinama, počelo je da se meša. Godine stroge profesionalnosti, poricanja sopstvenih želja, srušile su se dok je gledala u Mihajlove oči. On je porastao u lepotan mladić, i način na koji je sada gledao u nju, sa takvom sirovom željom, bio je opojan.

"Ja... ja ne znam šta da kažem," priznala je, njen glas skoro šaput.

"Kaži da," Mihail je šapnuo u povratku, naginjući se bliže. "Kaži da osećaš isto. Kaži da želiš ovo toliko koliko i ja."

Elena je zatvorila oči, njen um je trčao. Još uvek je mogla da ode, mogla je da održava profesionalnu distancu koja je definirala njenu karijeru. Ali bilješka, način na koji je sada gledao u nju... bilo je previše. Kada je otvorila oči, videla je nadu u Mihajlovim očima, i nešto u njoj se slomilo.

"Da," šapnula je, skoro nečujno. "Ja osećam isto."

Mihajlove oči su se rasvetlile, i on se sporo pomakao od svog stola da bi stao ispred nje. Pružio je ruku, lagano dodirnuši jenu, i Elena nije povukla. Umesto toga, dočekala je kontakt, toplota njegove kože protiv nje šaljući jarku struju kroz njeno telo.

"Mogu li da te poljubim?" pitao je, njegov glas hrapav od želje.

Elena je naglavakla, ne u stanju da pronađe reči dok joj je srce udaralo od uzbuđenja. Mihail se naginuo sporo, dajući joj vreme da promeni misao, da ga odgurnje. Ali ona nije htela da promeni misao. Kada su njegove usne na kraju dodirnule njene, to je bilo mekano na početku, mekano istraživanje koje joj je oduzelo dah. Kada je odgovorila, poljubac se dubio, postajući sve strastveniji sa svakim prolaznim trenutkom.

Mihajlove ruke pomaknule su se ka njenom licu, okružujući njene obraze dok ju je poljubio sa gladom koja je odgovarala njoj. Elenine ruke našle su njegov grudni koš, osećajući čvrste mišiće ispod njegove košulje. Zamisljavala je ovaj trenutak beskrajno puta, i sada, kada se to dešavalo, bilo je čak i bolje od onoga što je smela da sanja.

Poljubac je završen, i Mihail se malo povukao, njegove oči tamne od želje. "Želim te," rekao je jednostavno, njegov glas deblji od emocija. "Sve od tebe."

Elena je pogledala oko prazne učionice, naglo svjesna gde su se nalazili. "Ovdje?" pitala je, njen glas mešavina uzbuđenja i nesigurnosti.

"Ne mogu da čekam," odgovorio je Mihail, njegove ruke se pomaknule ka dugmicama njezine bluze. "Želeo sam ovo toliko dugo."

Elenin dah je zadržao se dok je on sporo otvarao dugmiće, otkrivajući njeno čipkani prsluk. Njegovi prsti su slijedili krivinu njezine dojke, šaljući talase užitka kroz njeno telo. Nikada se nije osećala tako željena, tako živa, u svim godinama svog učenja. Kada se naginuo da je poljubi vrat, ona je meko zamukla, njene ruke upletene u njegovu kosu.

"Ne bi trebalo," šapnula je, čak i dok se naginjala u njegov dodir. "Ovo je pogrešno."

"Oseća se toliko pravo," Mihail je murmurao protiv njezine kože, njegove ruke se pomaknule da bi otklanule njezino rublje. Kada je palo, on je obuhvatio njezine dojke, njegovi palci kružeći oko njezinih bradavica dok su postajale tvrde vrhove. Elena je zaduvala, njene oči zatvorene dok je talas užitka preplavio nju.

"Mihail," prozvao je, njegovo ime molitva na njena usna. "Možda nas mogu uhvatiti."

"Ne brinem," rekao je, njegov glas hrapav od želje. "Tako tebe želim. Želeo sam te od prvog dana kad sam ušao u ovu učionicu."

Elenina otpornost je u potpunosti slomljena njegovim rečima. I ona ga je želela, sanjala o ovom trenutku u privatnosti svog doma, ali nikada nije mislila da će se to zapravo desiti. Sada, sa njegovim rukama na njenom telu i njegovim usnama koje su ostavljale poljupce na njenom vratu, ona nije mogla da misli na ništa osim intenzivnog užitka koji joj je dao.

"Dodirni me," šapnula je, pruzajući se prema njegovom pojaseu. "Molim te, dodirni me."

Mihajlove ruke su se pomaknule ka njenoj suknji, podižući je dok se naginuo pred nju. On je povukao njenu donju rublje, njegovi prsti nalazeći vlažnost između njenih nogu. Elena je zamukla dok je počeo da je gladi, njegov dodir mek, ali čvrst, baš kako je zamislila da će biti.

"Ti si tako mokra," murmurao je, njegove oči zaključane u njene. "Želiš ovo toliko koliko i ja."

"Da," Elena je priznala, njen glas skoro šaput. "Želim te. Želim te unutra."

Mihail se brzo uzdigao, otključavajući svoje pantalone i oslobađajući se. Bio je već tvrd, i pogled na njega je učinio da Elenina usta vodu. Ona je pružila ruku, omotavši je oko njega, osećajući njegovu dužinu i debljinu. Mihail je zamukao od njezina dodira, njegove oči zatvorene od užitka.

"Trebaš me sada," rekao je, njegov glas hrapav od želje. "Molim te."

Elena je naglavakla, podižući se malo sa stola. Mihail se pozicionirao na njen ulaz, i sa jednim glatkim potiskivanjem, bio je unutra. Elena je zaduvala, njen leđa se savila dok se prilagođavala njegovoj veličini. On ju je punio potpuno, i osećaj je bio nešto što je nikada prethodno doživela.

"Osećam se nevjerojatno," Mihail je šapnuo, počevši da se pomera sporo. "Toliko stezno. Toliko savršeno."

Elena je omotala noge oko njegovog struka, povlačeći ga dublje unutra. Trenje je bilo nevjerojatno, svako potiskivanje šaljući talase užitka kroz njeno telo. Nikada se nije osećala tako povezano sa nekim, tako u potpunosti u sinkroniji. Dok je Mihajlov tempo ubrzavao, Elena je osećala kako joj se orgazam približava, napetost koja se namotava duboko u njenom trbuhu.

"Ne prestaj," molila je, njene nokte zabijene u njegov leđa. "Nikad ne prestaj."

Mihail je učinio to, njegovi potisci postajući moćniji, očajnički. Stol je skrio ispod njih, i Elena je mogla da čuje zvuk njihove kože koja se udara, senzualna simfonija koja je samo povećala njezino užitak. Ona je odgovorila na svaki potisk, njeno telo se diže da se susretne sa njim, izgubljeno u ritmu njihove ljubavi.

"Blizu sam," Mihail je zamukao, njegove oči divlje od želje. "Tako blizu."

"Ja tako," Elena je zaduvala, njeno telo se napinje dok joj se orgazam približava. "Zajedno. Molim te, zajedno."

Sa jednim finalnim, moćnim potiskom, Mihail se zakopao duboko unutra, i oboje su stigli do vrhunca. Elena je zavikla, njeno telo se konvulzivno od užitka dok su talasi ekstaze preplavili nju. Mihail je zamukao njeno ime, njegovo telo se trese dok je našao svoje oslobođenje.

Ostali su tako trenutak, povezani, teško disajući dok su se opuštali od svog uzletanja. Mihail je stavio čelo na njeno, njegove oči meke i puno afekcije. Elena je pomaknula pramen njegove kose sa lica, mali osmeh na njena usna. U tom trenutku, osećala se potpuno, kao da je čekala celu život za ovu vezu.

Kada je stvarnost onoga što su uradili počela da se seti, Elena je osećala talas krivice. Bila je njegova nastavnica, njegova mentorica, i upravo je imala strastvenu seks sa njim u svojoj učionici. Šta je učinila? Počela je da se povlači, njeno izražavanje postaje udaljeno i uznemireno.

"Elena?" Mihail je pitao, zabrinutost u njegovom glasu. "Šta je pogrešno?" On je video promenu u njenom ponašanju, prelazak od strasti do krivice.

"Ovo je bila greška," rekla je, njen glas hladan i udaljen. "Strašna greška."

Mihail je izgledao povređen, njegove oči šire od zbuđenja. "Kako može biti greška? Ono što imamo... to je posebno. To je stvarno."

"To je zabranjeno," Elena je oštro rekla, povlačeći svoju bluzu i ispravljajući svoju suknju. "Ja sam tvoja nastavnica. Ti si moj učenik. Ovo se nikada više neće desiti."

"To nije pravedno," Mihail je inzistirao, njegov glas se povećao. "Ti si osećala isto. Želela si ovo toliko koliko i ja."

"Ne važi šta sam želela," Elena je rekla, njen glas čvrst. "Ovo je bio trenutak slabosti, ništa više."

Mihailov izraz se zaoštrio, i on je počeo da zakopčava svoje pantalone. "Znači, to je to? Samo ćeš pretvarati da se ništa nije desilo?

"To je za najbolje," Elena je rekla, izbegavajući njegov pogled. "Moramo da zaboravimo da se ovo ikad desilo."

Mihail je pomahao glavom, gorki osmeh na njegovim usnama. "Ne mogu da zaboravim ovo. Ne kada je bilo najbolje što se ikad dogodilo. Ali ako ćeš poricati ono što imamo... onda dobro." On se okrenuo da ode, ali je pauzirala na vratima. "Samo zapiši da sam te danas volio, profesore. I još uvek volim."

Sa tim, on je otišao, ostavljajući Elenu samu u praznoj učionici, njeno srce teško od kaje. Na kraju je popustila svojim željama, doživela je strast koju nikada nije poznala, i sada je sve izgubila. Krivica je bila preplavna, stalno podsećanje na ono što je učinila i posledice koje će morati da suoči. Ali ispod krivice, bilo je nešto drugo – sećanje na intenzitet koji je osećala u Mihajlovim rukama i žudnja za nečim više od praznog života koji je izgradila za sebe. Dok je prikupljala svoje stvari i napuštala učionicu, Elena je znala da će njen život nikada više neće biti isti, i da će se sećanje na tu strastvenu popodne dugo mučiti.